Endometrioza i adenomioza

Kako endometrioza nastaje i zašto boli

Ektopični endometrijum zadržava osobine normalne sluzokože materice, uključujući i sposobnost da ciklično reaguje na hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa. Pod uticajem estrogena žarišta bujaju, a pod uticajem gestagena se sekretorno menjaju.

Kada u vreme menstruacije nivo hormona padne, ćelije u žarištu se odlubljuju i nastaju manja ili veća krvarenja na tim mestima. Zbog toga žena u vreme menstruacije oseća bol. Takvo ponavljano krvarenje vodi lokalnom zapaljenju, razvoju priraslica i tvorevina različitog oblika i veličine.

Koliko daleko bolest može da napreduje

Razvoj endometrioze je nepredvidiv. Kod većine žena reč je o nekoliko manjih, mirnih žarišta koja mogu ostati takva tokom celog reproduktivnog života. Kod nekih pacijentkinja žarišta se progresivno umnožavaju i uvećavaju, pa se spajaju u veće tvorevine.

Na jajniku endometrioza najčešće daje ciste ispunjene krvlju (endometriome). Krv vremenom potamni i dobija crvenkasto-smeđu nijansu, pa se te ciste nazivaju i čokoladnim ili ter cistama. Mogu biti manje od zrna graška ili veće od narandže.

Priraslice koje se razvijaju kao posledica zapaljenja mogu povezati matericu, jajovode, jajnike i okolna creva u jedan tkivni blok. Endometriotično tkivo može urasti i u zid creva. Uz sve to, važno je znati da endometrioza nije maligno oboljenje.

Teorije o nastanku

O tome kako endometrioza nastaje postoji nekoliko objašnjenja, i nijedno nije potpuno:

• Retrogradno kretanje menstrualne krvi kroz jajovode do organa male karlice. U prilog toj teoriji govori činjenica da su žene sa takozvanom zavaljenom matericom, kod kojih je oticanje menstrualne krvi otežano, izloženije oboljevanju.
• Ektopična pojava endometrijalnih ćelija još u embrionalnom razvoju, pri čemu te ćelije miruju do puberteta, odnosno do početka hormonske aktivnosti jajnika.
• Transformacija epitelnih ćelija peritoneuma u ćelije osetljive na hormone, slične ćelijama endometrijuma. Poznato je da su ćelije peritoneuma zaista hormonski osetljive, što se vidi po njihovoj promeni tokom trudnoće.

Simptomi i zašto se dijagnoza često postavlja pozno

Simptomi su retko jasni. Najčešće je to skup opštih i nedovoljno prepoznatljivih tegoba: bolna menstruacija, bol u maloj karlici, bolan odnos i problemi sa plodnošću.

Ultrazvučnim pregledom se u početnom stadijumu bolesti ne dobija dovoljno podataka, pa je proces postavljanja dijagnoze spor. Dijagnoza endometrioze je veoma često slučajan nalaz tokom ginekoloških operacija.

Endometrioza i plodnost

Odnos između blage, rane endometrioze i plodnosti je i danas predmet rasprave. Novije teorije polaze od toga da endometrioza dovodi do blagog zapaljenja organa i peritoneuma male karlice. Kod blažih oblika povišeni su nivoi medijatora zapaljenja, prostaglandina i citokina, i to u krvi, peritonealnoj tečnosti i u tkivima zahvaćenim bolešću.

Ti medijatori mogu negativno uticati na razvoj folikula i jajne ćelije, na oplođenje, na funkciju jajovoda, pa i na usađivanje oplođene jajne ćelije. Uz to, hronično zapaljenje remeti hormonsku ravnotežu i sposobnost organa da odgovore na hormonske signale.

Zaključak većine stručnjaka je da uznapredovala endometrioza ometa reproduktivnu funkciju na više nivoa i da je u tom slučaju sterilitet teško rešiti. Sa druge strane, prisustvo manjih endometriotičnih žarišta u većini slučajeva nema posledice po plodnost.

Kako se postavlja dijagnoza

Endometrioza se ne dijagnostikuje jednostavno. Podaci koje pacijentkinja navodi, simptomi i ultrazvučni pregled često nisu dovoljni za preciznu dijagnozu, a ne postoje ni laboratorijski testovi koji bi nedvosmisleno potvrdili bolest.

Za sigurnu dijagnozu je potrebna hirurška intervencija. Bez obzira da li je reč o klasičnoj ili laparoskopskoj operaciji, operacija sa biopsijom je za sada najsigurnija metoda i dijagnostikovanja i lečenja endometrioze.

Lečenje endometrioze

Cilj hormonske terapije je da se simulira trudnoća ili menopauza, dva prirodna stanja koja umiruju endometriozu. U oba slučaja endometrijum više nije stimulisan estrogenima, menstruacija prestaje, a rast izmeštenog tkiva se zaustavlja.

• Gestageni u dužem periodu stvaraju hormonsko okruženje slično trudnoći, stanje koje se naziva i pseudotrudnoćom.
• Danazol snižava nivo estrogena do vrednosti karakterističnih za menopauzu (pseudomenopauza), a obično se propisuje šest meseci ili duže. Velike endometriotične ciste na jajnicima uglavnom su otporne na hormonsku terapiju.
• Analozi GnRH inhibišu produkciju FSH i LH iz hipofize i tako simuliraju menopauzu. Daju se u obliku depo preparata, sa primenom u mesečnim intervalima.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, pre svega COX-2 inhibitori, koriste se za smanjenje zapaljenja i tegoba.

Ograničenje hormonske terapije je to što pacijentkinja tokom nje ne može ostati u drugom stanju, čak i kada terapija dobro suzbija bolest.

Hirurško lečenje ima svoje mesto, bilo da je reč o ekscizionim, koagulacionim ili vaporizacionim tehnikama. Priroda bolesti je takva da su i domeni hirurgije ograničeni, pa se endometrioza posle operacije često vraća, a moguće je i formiranje postoperativnih priraslica. Za žene sa sterilitetom uzrokovanim endometriozom, in vitro oplodnja je jedno od kvalitetnijih rešenja: trudnoća sama po sebi rešava problem steriliteta i istovremeno najefikasnije suzbija napredovanje bolesti.

Adenomioza

Adenomioza je poseban oblik endometrioze, kod koga endometrijum urasta dublje u mišićni sloj same materice (miometrijum). Uzroci nisu poznati, a pretpostavlja se da povišen nivo estrogena ili povećana osetljivost endometrijuma na estrogenske signale imaju važnu ulogu.

Adenomioza je često udružena sa endometriozom i predstavlja značajan problem u lečenju steriliteta. Verovatno ometa proces usađivanja ploda i nastajanja posteljice, pa i pri uspešnom oplođenju trudnoća može izostati. Dijagnoza se postavlja biopsijom, a lečenje je slično kao kod endometrioze.