Konizacija grlića materice laserom

Metode u lečenju CIN promena

U prošlosti su teži stepeni CIN-a (CIN II i CIN III) rešavani klasičnom konizacijom skalpelom ili histerektomijom. Uvođenjem termokoagulacije, elektrokoagulacije i radiokoagulacije, laserske vaporizacije, lup konizacije i lup ekscizije, laserske konizacije i ultrazvučnih tehnika, potreba za radikalnim hirurškim pristupom se smanjila. Ipak, klasične metode, uključujući histerektomiju, i danas su u pojedinim slučajevima metoda izbora.

• Termokoagulacija je bolna, sa relativno dobrim efektom kod CIN I i eventualno CIN II, ali „uvlači„skvamokolumnarnu granicu u kanal grlića, pa je ona kasnije nedostupna kolposkopskom pregledu.
• Elektrokoagulacija i radiokoagulacija su izuzetno bolne i zahtevaju opštu anesteziju. Monopolarna struja prolazi kroz malu karlicu i pravi veću kolateralnu štetu, a može oštetiti cervikalne žlezde i endometrijum, ponekad i trajno.
• Krioterapija se sve više napušta zbog nedovoljne efikasnosti i oštećenja zdravog tkiva; primerena je samo manjim i jednostavnijim lezijama.
• Ultrazvučne tehnike (sečenje, koagulacija, kavitacija) su bezbolne, bez značajne kolateralne štete, a isečci tkiva su najpogodniji za histopatološki pregled.

Kako se izvodi laserska konizacija

Intervencija se najčešće radi u lokalnoj anesteziji. Krvarenje je minimalno jer laserski zrak koaguliše i zatvara krvne sudove čiji je dijametar manji od 1 mm, dok konizacija skalpelom značajno krvari i iz sudova tanjih od 0,3 mm. Radi se pod uvećanjem, uz kolposkop ili kolposkopsku kameru, a iskustvo pokazuje da je za lekara često najkomfornije korišćenje teleskopskih hirurških naočara.

Kako 99,8% CIN lezija nije dublje od 4 mm, konizacija koja obuhvata transformacionu zonu i tkivo do dubine od 7 mm obično je zadovoljavajuća i u dijagnostičkom i u terapijskom smislu. Intervencija traje 10-15 minuta, u zavisnosti od veličine konusa i odabrane snage laserskog zraka. Rad na većoj snazi je brži, ali širi zonu nekroze; rad na manjoj snazi traje duže i daje čist konus sa zonom nekroze manjom od 1 mm, što histopatološki pregled čini lakšim i pouzdanijim.

Oporavak posle konizacije laserom

Do potpune epitelizacije prolazi ukupno oko četiri nedelje, a prva nedelja je najosetljivija na komplikacije kao što su infekcija i krvarenje. Bolovi se javljaju izuzetno retko, po intenzitetu su slični predmenstrualnim ili menstrualnim i lako se ublažavaju analgeticima.

• Obilnije krvarenje može se javiti 7-10 dana posle intervencije i tada se rešava reintervencijom (šav ili koagulacija).
• Ovakav dodatni tretman zahteva svega 1-2% laserskih konizacija.
• Prevremene i obilne menstruacije, kao i osećaj nadutosti stomaka, koji se sreću posle lup konizacije, posle laserske konizacije nisu registrovani.

Prednosti laserske konizacije

Iskustvo pokazuje da je laserska konizacija jedna od najzahvalnijih konizacionih tehnika. Razlozi su mali broj lakših komplikacija, mogućnost izvođenja u lokalnoj anesteziji, brzina i preciznost rada, kao i veća pouzdanost histopatološkog pregleda konizata.