Spirala (IUD) kao metoda kontracepcije

Vrste spirala i period nošenja

Hormonske spirale stalno otpuštaju hormone i time kontraceptivni efekat čine pouzdanijim. Indikovane su pre svega kada je uz kontracepciju potrebno postići i korekciju određenih hormonskih poremećaja.

• Proizvođači preporučuju zamenu uloška svakih 3 do 5 godina.
• Kada nema nikakvih nuspojava, taj period se, uz konsultaciju ginekologa, može produžiti.
• Postoje primeri dugogodišnjeg nošenja spirale, od 15 do 20 godina, bez komplikacija.

Kako spirala deluje

Delovanje se zasniva na sterilnoj upali sluzokože materice, koju sve vrste spirala izazivaju kao nespecifičnu reakciju na prisustvo stranog tela, i na mehaničkom ometanju procesa implantacije.

Bakarni ulošci imaju dodatni efekat: bakarni joni inaktiviraju mnoge enzime i podstiču produkciju prostaglandina, pa je upalna reakcija još izraženija. Povećana infiltracija leukocita i makrofaga odgovorna je za intenzivnu fagocitozu spermatozoida i za embriotoksične efekte. Hormonski ulošci gestagenskim delovanjem zgušnjavaju cervikalnu sluz i čine je nepropusnom za spermatozoide, a sluzokoža materice se nalazi u stanju sličnom atrofiji; smanjuje se i pokretljivost jajovoda, koji tada ne mogu transportovati jajnu ćeliju čak ni kada ovulacija postoji.

Kome spirala odgovara

Intrauterini uložak je naročito pogodan za žene u periodu između dve trudnoće, kao i u slučajevima kada žena ne može ili ne želi oralnu kontracepciju.

Pogodan je i posle 40. godine, kada raste rizik od neželjenih efekata kontraceptivnih tableta. Pouzdanost srebrnih i bakarnih uložaka procenjuje se na 98,5%, pa spirala spada u komforne i kvalitetne metode kontraceptivne zaštite.

Moguće komplikacije

Iako je spirala jedna od kvalitetnijih kontracepcijskih metoda, njena upotreba nosi i određene rizike:

• Spontana ekspulzija, odnosno izbacivanje uloška, javlja se u 0,5 do 1,5% slučajeva. Češća je kod rane insercije neposredno posle porođaja i kod žena koje nisu rađale.
• Neposredno posle insercije obično se javljaju kratkotrajni bolovi slabijeg intenziteta, a u manjem broju slučajeva i predmenstrualno tačkasto krvarenje.
• Nepravilna ili obilnija krvarenja koja zahtevaju skidanje uloška javljaju se kod oko 1% žena.
• Pojam „lost IUD„označava nemogućnost nalaženja konca spirale pri ginekološkom pregledu. Konac može biti pokidan ili umotan oko tela spirale, a povlačenje konca u šupljinu materice može biti i znak trudnoće. U takvim slučajevima potreban je ultrazvučni pregled i najčešće histeroskopsko vađenje uloška.
• U oko 1% slučajeva dolazi do neželjene trudnoće, a u 0,5% do vanmaterične trudnoće.

Kada spiralu ne treba stavljati

Kontraindikacije su genitalna infekcija, nejasno krvarenje, uterus myomatosus i veće anomalije materice.

Kada je grlić materice u pitanju, spiralu ne treba koristiti u slučaju rascepa grlića, PAPA testa višeg stepena, malignih oboljenja grlića i stenoziranog grlića. Pre stavljanja uloška treba istražiti mogućnost postojanja rane trudnoće.

Trudnoća uz spiralu

Trudnoća u prisustvu uloška nije medicinska indikacija za prekid trudnoće, jer se u većini slučajeva takve trudnoće završavaju rađanjem terminskog i zdravog potomstva. Ne postoji povećan rizik od fetalnih anomalija, ali postoji izvestan rizik da se trudnoća završi spontanim pobačajem.

Kod žena koje žele da zadrže trudnoću vreme skidanja spirale teško je proceniti. U prvom tromesečju intervencija može dovesti do oštećenja posteljice u razvoju ili plodovih ovojaka. U drugom trimestru je skidanje moguće bez veće opasnosti od pobačaja, ali je konac tada najčešće povučen u šupljinu materice, pa je skidanje praktično neizvodljivo. U takvim situacijama često je najbolje ne preduzimati ništa.