Toksoplazma (toksoplazmoza) i trudnoća

Kako se prenosi

Toksoplazmoza je u većini slučajeva bez simptoma. Najčešći prenosioci su mačke i, znatno ređe, psi, a postoji mišljenje da parazit na ljude mogu preneti i neke druge životinje.

• Termički nedovoljno obrađeno meso je jedan od čestih puteva infekcije. To je izraženo u zemljama u kojima su cenjena jela od presnog ili nedopečenog mesa, gde je u pojedinim istraživanjima procenat inficiranih u opštoj populaciji išao i do 30%.
• Nedovoljno termički obrađeno krtolasto povrće, krompir, šargarepa i slično, može biti izvor infekcije ako je zagađeno mačjim izmetom.

Dijagnoza

Dijagnoza se najčešće postavlja posle pobačaja, kada se pregleda krv na prisustvo antitela na toksoplazmu (IgM i IgG). Kod muškaraca se oboljenje retko dijagnostikuje, jer najčešće protiče bez simptoma.

• Izolovano prisustvo IgM antitela znači svežu infekciju.
• Prisustvo IgM i IgG antitela znači staru, ali reaktiviranu infekciju.
• Prisustvo samo IgG antitela znak je stare i mirne infekcije.

Titar, odnosno koncentracija antitela, ima određeni prognostički značaj. Toksoplazma se može dijagnostikovati i pregledom menstrualne krvi, ali se paraziti tako ne dokazuju uvek, zbog cikličnosti njihovog razmnožavanja: kod inficirane žene mogu se dokazati u dva do šest ciklusa tokom godine.

Rizici u trudnoći

U toksoplazmozi je najznačajnija njena povezanost sa trudnoćom, pobačajima, anomalijama ploda i sterilitetom. I sama infekcija, i česte reaktivacije bolesti, i stanja oslabljenog imunskog odgovora mogu biti odgovorni za svaki od navedenih problema.

Žene sa aktivnom toksoplazmozom najčešće mogu da zatrudne, ali se takve trudnoće često završavaju pobačajem u prvom ili drugom trimestru. Kako parazit može da prođe kroz placentnu barijeru, infekcije ploda su česte. Posledice na plod u razvoju najčešće se odnose na infekcije očiju i centralnog nervnog sistema. Oštećena može biti i sama posteljica, a njena insuficijencija može dovesti do intrauterine smrti ploda.

Uticaj na centralni nervni sistem

Do nedavno je vladalo prilično konzervativno mišljenje da prisustvo toksoplazmatičnih cisti, čak i u centralnom nervnom sistemu, nema štetne posledice za zdravlje. Naprednija i multidisciplinarna istraživanja pokazala su suprotno: kod inficiranih osoba zapažene su značajne promene u ponašanju i radu centralnog nervnog sistema.

Kod osoba pozitivnih na toksoplazmu primećeni su značajno sporiji refleksi i reakcije na iznenadne događaje, na osnovu čega je izveden zaključak da u 50% saobraćajnih nesreća u Engleskoj učestvuju osobe sa toksoplazmatskim cistama u centralnom nervnom sistemu. Zapažene su i promene u ponašanju: diskretna euforična stanja, želja za avanturama i rizičnim situacijama i smelo ponašanje u hazardnim situacijama. Istraživači navode da u svakodnevnom životu ove osobe najviše podsećaju na osobe u blago alkoholisanom stanju.

Pretpostavlja se da do promena u ponašanju dolazi zbog promena u neuronsko-sinaptičkim vezama. Ova istraživanja imaju epidemiološki, sudsko-medicinski i opšti zdravstveni značaj.

Terapija i lečenje

Postoji više šema i načina lečenja toksoplazme i nijedna kombinacija lekova ne garantuje rađanje zdravog i terminskog deteta. Jedna od najboljih strategija zasniva se na prekoncepcionom tretmanu, pre trudnoće, koji najčešće traje 30 do 60 dana. Većina ginekologa se slaže da u trudnoći lečenje treba nastaviti od 10. nedelje do kraja trudnoće.

Kod nas su najčešće u upotrebi Baktrim, Spiramicin (Rovamicin) i Daraprim. Sva tri leka koriste se u prekoncepcionom tretmanu, dok se u trudnoći izostavlja Daraprim, zbog mogućeg teratogenog dejstva. Svaka upotreba Daraprima podrazumeva paralelnu upotrebu folne kiseline, a Baktrim i Spiramicin (Rovamicin) smatraju se bezbednim za primenu u trudnoći.

I pored izvesnog rizika od terapije u trudnoći, moguća šteta od ovih lekova, koja nije dokazana, višestruko je manja od štete koju Toxoplasma gondii može naneti plodu. Ako je tretman dao slabe ili polovične rezultate, terapiju treba ponoviti i ispitati moguće puteve ponovne infekcije.