Mikoplazma i ureaplazma

Udruženost sa bakterijskim infekcijama

Pravu ulogu mikoplazme i ureaplazme u hroničnim zapaljenjima grlića materice i endometrijuma teško je odrediti jer su infekcije ovim mikrobima po pravilu udružene sa aerobnim ili anaerobnim bakterijama. Nije lako reći da li je bakterijska infekcija superinfekcija koja nastaje na terenu tkiva već inficiranih mikoplazmom ili ureaplazmom, ili je red obrnut.

Ista dilema ostaje i posle lečenja: uspešno lečenje bakterijske infekcije obično dovodi i do iščezavanja mikoplazme ili ureaplazme. Postoji mišljenje da antibiotska terapija koja izleči bakterijsku infekciju ujedno eliminiše i ove mikrobe.

Učestalost infekcije

Učestalost infekcije mikoplazmom i ureaplazmom je u stalnom porastu.

• Infekcija se može dokazati i kod devojaka koje nisu imale odnose.
• Kod seksualno aktivnih žena mikoplazma se dokazuje u oko 17% slučajeva.
• Kod ureaplazme je taj procenat znatno veći i iznosi oko 75%.

Moguće posledice infekcije

Infekcija jajovoda može dovesti do stvaranja priraslica, sužavanja jajovoda i do „slepljivanja„i „paralisanja„fimbrijalnog aparata. U tom slučaju jajovodi su nefunkcionalni, iako njihova propustljivost za tečnost, odnosno kontrast pri HSG snimanju, može biti potpuno očuvana.

Osim poremećaja funkcije jajovoda, danas se smatra da mikoplazma i ureaplazma mogu biti udružene sa povećanim rizikom za pobačaj ili razvojne anomalije ploda. Ovaj fenomen se objašnjava povećanom aktivnošću proinflamatornih (Th1) citokina i NK ćelija endometrijuma, a novija istraživanja ga povezuju i sa preranim zatvaranjem ili „neotvaranjem„takozvanog implantacionog prozora endometrijuma, u čemu se kao medijator pominje TNF-alfa. Veza između infekcije mikoplazmom ili ureaplazmom i neplodnosti muškaraca nije dokazana.

Simptomi i dijagnoza

Kod asimptomatskih infekcija, kada je vaginalni sekret samo neznatno pojačan, mikoplazma se najčešće dokazuje iz brisa vagine, a retko se nalazi u brisu grlića materice ili uretre. Za razliku od tog gotovo saprofitnog ponašanja u vagini i delimično na grliću, naseljavanje šupljine materice i jajovoda, odnosno širenje infekcije u malu karlicu, pokazuje puni patogeni značaj ovih mikroba.

Simptomi su nespecifični i mogu obuhvatati:

• bol ili napetost u donjem delu trbuha;
• pojačan vaginalni sekret i bol pri polnom odnosu;
• mučninu i povraćanje, povišenu telesnu temperaturu;
• nepravilna krvarenja;
• smetnje pri mokrenju, pečenje i učestalo mokrenje.

Kod žena je patogenija Mycoplasma hominis, dok kod muškaraca više problema izaziva Ureaplasma urealyticum. Dijagnoza se postavlja izolacijom uzročnika iz brisa grlića materice i uretre u odgovarajućim kulturama ili detekcijom antitela.

Terapija i prevencija

Iskustvo je pokazalo da su lekovi izbora tetraciklini (doksiciklin) u trajanju od 10 do 14 dana, koji su efikasni kod svih vrsta mikoplazmi. U terapiji infekcije bakterijom Mycoplasma hominis na raspolaganju su i linkomicin i klindamicin, dok je kod infekcije bakterijom Ureaplasma urealyticum delotvoran eritromicin. Terapiju uvek određuje lekar na osnovu nalaza.

Za seksualno aktivnu osobu ne postoji apsolutno siguran način da izbegne ovu vrstu infekcija. Sve što narušava pH i bakterijsku ravnotežu vagine može dovesti do infekcije, pa je korisno izbegavati hemijske iritanse, šampone, tampone i irigatore.